Magnezijum

Trudnoća i magnezijum
Dodavanje magnezijum hlorida u kadu može imati višestruke koristi i za majku i za fetus. Koncentracija magnezijuma u posteljici i tkivu fetusa povećava se tokom trudnoće. Zahtevi za ovim mineralom u organizmu trudne žene obično su veći od njegove ponude, zato trudnoću treba shvatiti kao stanje fiziološke hipomagnezijemije.
Za mnoge žene je veliki luksuz potapanje u kadu sa toplom vodom, čak i ako je to terapijsko kupanje. Za trudnice je samo kupanje veoma opuštajuće sa realnim užitkom i bez rizika. Topla kupka je sigurna i veoma umirujuća za trudicu i njenu bebu. Mnogi lekari preporučuju korišćenje tople kupke ne samo da smire umorne i bolne mišiće već i da ublaže bolove povezane sa išijasom, otocima, ali i za žene koje pate od hemoroida.
Uloga magnezijuma počinje još dok smo u materici. Kada je žena u drugom stanju magnezijum pomaže izgradnju tkiva tela fetusa u majci. Drastičan manjak magnezijuma u trudnoći može da dovede do preeklampsije, urođenih mana i smrtnosti odojčadi.
Magnezijum se koristi u trudnoći i da se ublaže neželjene kontrakcije, da se zaustave prevremeni porođaji i da se spreče napadi kod trudnica sa hipertenzijom. Studije koje su rađene kod trudnica sa hipertenzijom ukazuju da prisustvo magnezijuma sprečava krvarenje u mozgu novorođenčadi čije majke imaju ovaj oblik hipertenzije. Naučnici su dokazali da davanje magnezijuma trudnicama može u velikoj meri sa smanji rizik cerebralne paralize kod dece rođene sa manjim težinama. U studijama je i drugi iznenađujući ishod – smanjenje mentalne retardacije kada je magnezijum korišćen tokom trudnoće.

Detoksikacija i magnezijum

Nije tajna da je ekonomski napredak doveo do alarmantnog porasta nivoa zračenja teških metala u vazduhu koji udišemo, u hrani koju jedemo i vodi koju pijemo. Opštoj toksičnosti teškim metalima doprineo je Černobilj, Fukušima ali i stotine nuklearnih proba. Koliko samo bekerela ima savska voda koji joj stižu iz Krškog. To znači da je našem telu potrebna pomoć u obliku minerala koji bi osigurali detoksikaciju od teških metala. Minerali igraju ključnu ulogu ne samo u detoksikaciji organizma od teških metala već i u pomoći u zaštiti tkiva od daljih oštećenja od radioaktivnosti. Magnezijum je sastavni deo glutationa – detoksikanta koji štiti organizam od oksidativnog oštećenja. Glutation vezuje toksine i izbacuje ih sa urinom preko bubrega. Kada smo u manjku magnezijuma telo ne može da proizvede dovoljno glutationa što dovodi do oštećenja ćelija od slobodnih radikala koji ih ostavlja izložene daljem radioaktivnom oštećenju. Jetra, bubrezi i srce žude kao i drugi organi u telu da imaju glutationa, a u manjku magnezijuma, samim tim i glutationa, svi ovi vitalni organi biće izloženi radijaciji.
Magnezijum igra važnu ulogu i u detoksikaciji organizma od toksina kao što su živa, kadmijum, olovo, fluor aluminijum, i mnogi drugi metali. Najbolji način da se dopuni telo magnezijumom u kućnom okruženju je kroz kožu, jer se lako apsorbuje bez kontraindikcija i bezbolno, masažom ili potapanjem nogu u posudu sa toplom vodom u koju ste sipali magnezijum hlorid gel. Na taj način ćete neutralisati slobodne radikale, povećati imunitet i detoksikovati jetru.

Alkohol i magnezijum

Deficit magnezijuma je uobičajen kod ljudi sa hroničnim alkoholizmom. Uticaj alkohola na nivo magnezijuma sličan je efektu diuretika, ćelijama snižava nivo raspoloživog magnezijuma povećanjem izlučivanja magnezijuma kroz bubrege. Povećani unos alkohola takođe doprinosi i smanjenoj efikasnosti sistema za varenje (masna stolica) i nedostatku vitamina D od kojih oba mogu doprineti niskom nivou magnezijuma. Kao primer uticaja alkohola: bubrezi izbacuju do 260 % više magnezijuma u bešiku nekoliko minuta nakon unosa alkohola. Povećan rizik od raka zna da bude povezan sa alkoholizmom delimično zbog izazvanog nedostatka magnezijuma. To je zato što je magnezijum povezan metabolizmom sa razvojem raka, a nedostatak magnezijuma favorizuje tumor. Takođe, mnoge od posledica alkoholizma, kao što su razdražljivost, promene ličnosti i napadi verovatno su pogoršani nedostatkom magnezijuma zato se onima koji puno piju preporučuje povećani unos magnezijuma ali transdermalno, da bi se sačuvali od dodatne dijareje i opterećenja jetre i bubrega.

Astma i magnezijum

Mi ne znamo kako se osećaju pojedinci koji imaju astmu kada imaju napad i ne mogu doći do daha. To može biti u najmanju ruku prilično zastrašujuće jer se stvara osećaj gušenja. Uprkos važnosti magnezijuma u fiziologiji pluća njegova efikasnost u kontroli napada i čak u eliminaciji simptoma se obično ignoriše. Lekovi protiv astme su možda mnogo puta spasili nečiji život ali njihova dejstva imaju visoku cenu. Što više koriste ove lekove osobe postaju više podvrgnute njihovim neželjenim dejstvima. Treba da bude jasno da farmaceutski lekovi za astmu ostavljaju osobu ili dete još ranjivijim. Poznato je de se gubici magnezijuma javljaju kao posledica lekova koji se koriste specijalno za astmu koji deluju na disajne puteve i smanjuju upalu. Epidemiološke studije pokazuju da pacijenti sa astmom imaju niže nivoe magnezijuma nego zdravi ljudi. Istraživanje objavljeno u američkom časopisu za epidemiologiju pokazalo je proučavanjem ishrane dece uzrasta od 11-19 godina da manje od 14 % dečaka i 12 % devojčica ima adekvatne unose magnezijuma. Nizak unos magnezijuma povezan je sa nižim funkcijama pluća uključujući kapacitet pluća i protok disajnih puteva. Kod osoba koje boluju od upale pluća čiji su zidovi popunjeni lepljivom gustom sluzi imaju otežan čin disanja ovaj problem je respiratorno upalno stanje, a magnezijum u osnovi deluje anti-inflamatorno (anti- upalno).
Astma, alergije i magnezijum

Odnos između astme i alergije je jak. Astma je često izazvana različitim alergijama: na hranu, trave, aerosole, prašinu, grinje, buđ, hemikalije, farmaceutske lekove… „Nedostatak magnezijuma definitivnonaglašava alergijsku situaciju” kaže Teri M. Filips, D. SC. Dr, direktor Imunogenetičke i imunohemijske laboratorije na Univerzitetu Džordž Vašington, Medicinskog centra u Vašingtonu. Prama novim studijama, ljudi sa digestivnim poremećajima poznatim kao celijakija, imaju veće šanse da razviju još jedan poremećaj koji uključuje imuni sistem: astmu. Konkretno, grupa evropskih istraživača ustanovila je da ljudi sa celijakijom imaju 60 % veću šansu da razviju astmu u odnosu na ostale. Transdermalnim unosom magnezijuma unosićete manje lekova, umanjićete upalu pluća i pomoći prirodno disanje. Akupunktura je još jedan pristup koji često daje dobre rezultate čak i usred astmatične krize. Povećanje nivoa magnezijuma može sprečiti alergiju i napade astme. Održavanje odgovarajućih nivoa unosa magnezijuma u organizmu pomaže opuštanju disajnih puteva glatkih mišića i širenju bronhiola u plućima. Magnezijum takođe oslobađa histamin i smanjuje upalu disajnih puteva. Magnezijum sulfat i magnezijum hlorid se smatraju lekovitim kada se koriste u bolnicama pacijentima putem injekcija ili infuzije IV. Magnezijum takođe utiče na mišiće i smanjuje upalu ali za razliku od lekova bez opasnosti sporednih efekata. Magnezijum se koristi u bolnicama da pomogne i ublaži simptome opasne po život kod astma napada i da se smanje loši efekti astma lekova koji se koriste.
Artritis i magnezijum

Oni koji pate od osteoartritisa znaju kako je to bolno i da mogu stavili bi amortizere pod otečene zglobove. Osteoartritis se karakteriše kao generalno habanje u zglobovima. Iako postoje lekovi da se uspori napredovanje reumatoidnog artritisa, ne postoje dostupni lekovi za osteoartritis. Postoje samo lekovi protiv bolova i to je sve. Uzimanje pilula protiv bolova na stalnoj osnovi nije najbolje rešenje. Međutim, najnovije studije nepobitno pokazuju da magnezijum ne može da preokrene gubitak koštane mase ali, zapravo može da obnovi koštano tkivo. Unos magnezijuma uravnotežen sa unosom kalcijuma koštanu gustinu povećava do neverovatnih 11% za samo devet meseci.
Osteoartritis je samo početak. Osteoporoza je sledeća faza gde koštano zglobna tkiva pogoršavaju stanje i na kraju mogu dovesti do preloma kostiju ili kuka. Na prvi pogled može izgledati razumno da, kako starimo možemo očekivati osteoartritis. Činjenica je da se sa starošću materije teže apsorbuju. Ali, na sreću, unošenjem magnezijuma kroz kožu zaobilazimo digestivni trakt i moguće loše apsorbovanje, magnezijum će stići na potrebnu i željenu adresu u neizmenjenom obliku.
Deficit magnezijuma efektivno onemogućava delovanje hormona kalcitonina, što dovodi do deponovanja kalcijuma u mekim tkivima, a ne u kostima.
Reumatoidni artritis, multipla skleroza, lupus i drugi autoimuni poremećaji teraju telo da ide u borbu sa samim sobom. Ove bolesti pokazuju direktan napad na upalu zdravih ćelija u mestima kao što su zglobovi, nervi i vezivna tkiva. Magnezijum je glavni i odgovorni i igra ključnu ulogu u prirodnom adaptivnom imunitetu.

Bolovi i magnezijum

Klinička iskustva i istraživanja pokazuju da je magnezijum efikasan u tretmanima protiv bolova, čak i kod najtežih dijagnoza. Iako je jasno zašto magnezijum može da smanji bol mišića (deluje opuštajuće na mišiće), manje je jasno kako pomaže kod nervnih bolova, međutim, za razliku od sintetičkih sredstava, magnezijum nema nikakvih kontraindikacija, sporednih efekata ni toksičnosti. Za naročito snažne efekte magnezijum može da se koristi intravenski tako da mnogi lekari koriste magnezijum da eliminišu akutnu glavobolju (migrenu). Autori najnovijih studija sugerišu da nedostatak magnezijuma u organizmu može biti glavni pojačavač bola. Kod ljudi sa bolovima, svakodnevnim umasiravanjem magnezijuma mogu znatno smanjiti nivo bola nakon korišćenja magnezijuma.

Depresija i magnezijum

Magnezijum utiče na psihofizičku ravnotežu u organizmu. Ako smo često napeti, ako nemamo strpljenja, brzo „planemo”, nervozni smo, to znači da je naš nervni sistem izuzetno oslabljen. Ako su apatija, nesanica, uznemirenost, postali naši stalni pratioci, to može vremenom dovesti do sindroma hroničnog umora pa čak i do depresije.
Depresija se često smatra kao ozbiljna epidemija. Prema statističkim podacima SZO do 2020. depresija će preuzeti vodeću ulogu među svim ostalim bolestima u svetu, ostavljajući iza sebe čak i infektivne i kardiovaskularne bolesti. Osim toga, depresija pogoršava hronične bolesti ili postaje njihov okidač.
Većina uzroka depresije, nažalost, postala je deo naše svakodnevnice. Stresovi na poslu, u saobraćaju, loša ekologija, nezdrava hrana, loše navike, nedostatak sna, upotreba određenih lekova… lista može da se nastavlja u nedogled. Opasno je očekivati da će se problem sam rešiti. Naš nervni sistem traži pažljivu ali i efikasnu podršku koja ne izaziva nikakvu zavisnost.
Najbolja rešenja su često najjednostavnija. Nanošenjem magnezijum hlorida na kožu smanjujemo rizik od depresije. Magnezijum hlorid nije nikakav lek, to je prirodni mineral koji nam je znatno uskraćen uvođenjem veštačkih đubriva i savremenom preradom (rafinisanjem) hrane. Uskraćeni smo za esencijalni mineral koji je u organizmu zadužen za više od 300 enzimskih procesa. Magnezijum deluje tako da opušta mišiće i nerve. Naše telo svakodnevno troši magnezijum kako bi opustilo mišiće i pomoglo protoku nervnih impulsa. Ukoliko ne unosimo dovoljno magnezijuma organizam počinje da se buni, postajemo razdražljivi i imamo osećaj stalnog umora. Posledice takvog neraspoloženja vrlo brzo utiču na naše zdravlje, a osete ih i naša porodica, prijatelji, saradnici…
Rezultati naučnih istraživanja otkrili su da ljudi koji duže vremena koriste antidepresive imaju znatno veći rizik od prerane smrti, bez obzira na njihovo sveukupno zdravstveno stanje. Očigledno je da ovakvi lekovi nisu bezopasni jer mogu uzrokovati probleme sa polnim funkcijama, probavne smetnje, abnormalno krvarenje i moždani udar. Ustanovljeno je, takođe, da nakon prestanka upotrebe antidepresiva dolazi do još veće depresije jer mozak ulaže veći napor za vraćanje ravnoteže. Najviše, međutim, uznemirava činjenica da je ljudima lakše da popiju lekove, nego da se potrude da pronađu prirodne načine borbe protiv depresije. Klinička efikasnost postojećih antidepresiva u terapiji je nezadovoljavajuća jer izazivaju niz neželjenih efekata, šta više, njihov terapeutski mehanizam nije baš najjasniji. Dakle, potraga za boljim i sigurnijim sredstvima je stalno u toku. Nedavne studije su pokazale da obični prirodni mineral magnezijum (ali i cink) poseduju odlična antidepresivna svojstva i ne stvaraju zavisnost. Do 1920.godine se koristio magnezijum kao prirodni mineral za uspešno lečenje depresije, ali od tada počinju da ga potiskuju iz upotrebe razne sintetičke pilule i tablete. Za kontrolu depresije moramo kontrolisati nivo magnezijuma, tu nikakve zamene ne mogu biti od trajne pomoći.

 

Dijabetes i magnezijum

Sumnja o vezi između niskog nivoa magnezijuma u telu i dijabetesa odavno postoji ali se nije znalo da li nizak nivo magnezijuma prouzrokuje dijabetes ili je obrnuto, da dijabetes obara nivo magnezijuma. Studije su nedavno to razotkrile tako da istraživači sugerišu da povećani unos magnezijuma u organizam zajedno sa izmenama ishrane i vežbama može predstavljati jedno pouzdano sredstvo za sprečavanje dijabetesa tipa 2. Čak jedan od tri dijabetičara ima znatan nedostatak magnezijuma. Nedostatak magnezijuma dovodi do povećane insulinske rezistencije. Insulin-zavisni dijabetičari mogu imati značajne koristi od unosa magnezijum hlorida u organizam. Povišeni nivo glukoze u krvi povećava gubitak magnezijuma kroz urin što zauzvrat snižava opšti nivo magnezijuma u krvi. Bezbolan, siguran, jeftin i jednostavan način da unosite dovoljne količine magnezijuma u organizam je utrljavanjem i masažom magnezijum gela kroz kožu.

Hipertenzija i magnezijum

Ako imamo visok krvni pritisak šta su naše opcije? Iz perspektive ishrane, merodavni će nam reći da smanjimo unos natrijuma, ali hranljive materije, ako ih ima, treba da koristimo što više. Prema najnovijim prikupljenim podacima iz brojnih studija i meta-analiza, uzimanje magnezijuma najverovatnije će nam prijati. Mada je ovo dobra vest za one koji se bore sa svojim krvnim pritiskom, to je nalaz koji sugeriše da uvećani unos magnezijuma može učiniti našem telu mnoge dobrobiti. Prema jednoj meta analizi unos magnezijuma može vrlo brzo smanjiti sistolni pritisak za tri do četiri poena, a dijastolni pritisak za dva do tri poena. Iako ova promena nije dovoljno velika da bi pritisak hipertenzivnih bolesnika vratila odmah u normalu, rezultati se smatraju klinički značajnim. Magnezijum učestvuje u proizvodnji prostaglandina koji je moćan vazodilatator. Krvni pritisak raste kada su krvni sudovi stvrdnuti, kalcifikovani i suženi, što primorava srce da uloži veću silu (pritisak) da bi cirkulisala krv do tkiva. Vazodilatator primorava krvne sudove da se opuste i prošire što omogućava lakši protok krvi i rezultira nižim krvnim pritiskom. Magnezijum takođe reguliše nivo natrijuma, kalijuma i kalcijuma u organizmu. Svi ovi minerali rade zajedno u održavanju normalnog nivoa krvnog pritiska.

Kalkuloza i magnezijum

Kalkuloza, odnosno stvaranje kamena u organizmu (bubrezi, prostata, mokraćna bešika, mokraćni kanal) je često oboljenje. Smanjeno izlučivanje magnezijuma (Hipomagneziurija) događa se kada magnezijuma nema dovoljno u organizmu. Pošto je magnezijum inhibitor kristalizacije, kada ga nema dovoljno dolazi do formiranja kamenca. Postoji rešenje za kalcifikaciju, magnezijum pomaže da se rastopi kalcifikat i kalcijum usmeri nazad u kosti i zube gde i pripada. Postoje urođene anomalije zbog kojih se kamen javlja u mlađoj životnoj dobi, čak i kod dece pre rođenja. Zanimljivo je da se u više od 80% slučajeva ne zna pravi uzrok nastanka kamena zato je važno delovati preventivno, piti što veće količine vode, koristiti kupke sa magnezijumom, biti fizički aktivan.

Metabolički sindrom i magnezijum

Metabolički sindrom je naziv za kombinaciju faktora rizika koji se javljaju zajedno i povećavaju rizik od dijabedesa, koronarne bolesti, hipertenzije i moždanog udara. Glavni razlozi za pojavu metaboličkog sindroma su sve širi obim struka, preteran unos šećera, masne hrane i sedelački način života. Ostali faktori uključuju genetske predispozicije, hormonske promene povezane sa savremenom ishranom (hormoni rasta, GMO…), sa starenjem ali i visokim nivoima stresa. Dosledna primena magnezijuma, posebno transdermalna sa povišenim nivoima primene magnezijuma pomaže da se isprave abnormalnosti u nivou šećera u krvi, insulinskom rezistencijom i nivoima holesterola. Primena magnezijuma takođe pomaže da se ispravi hormonska neravnoteža što dovodi do rebalansa tela. Magnezijum radi u tandemu sa kalcijumom u telu, a kada je manjkav magnezijum, kalcijum preterano beži u tkiva, formira kalcifikate koji dovode do krutosti tela i zglobova. Takođe, kalcijum će tada učestvovati u formiranju ateroma, koji dovodi do zagušenja krvnih sudova, tj.ateroskleroze.
Magnezijum deluje kao prirodno sredstvo za telo, prikuplja i rastapa kalcijum iz ateroma i okoštalih tkiva. To dovodi do uklanjanja simptoma starenja, opšteg povećanja nivoa energije, fleksibilnosti tela i tkiva.

Migrena i magnezijum

Za mnoge ljude migrena je često tako bolna i iscrpljujuća da im značajno smanjuje kvalitet i uživanje u životu. Još gore, glavobolja može biti povezana sa drugim, ozbiljnijim zdravstvenim problemima. Studije pokazuju da svi koji boluju od migrene, i muškarci i žene, rizikuju da dožive moždani udar dvostruko češće od ljudi bez migrene.
Kada počne migrena, može biti teško da se zaustavi, što je posebno važno za prevenciju napada. Istraživanja pokazuju da magnezijum igra glavnu ulogu u prevenciji migrene.
Magnezijum takođe pomaže u regulisanju nivoa serotonina, neurotransmitera za koji se zna da učestvuje u nastanku migrene. Glavobolja i prateći simptomi mogu biti izazvani brojnim faktorima, uključujući stres, umor, hranu i osetljivost na alergije u životnoj sredini. Iako okidači mogu da variraju od osobe do osobe, sve više naučnih dokaza sugeriše da mnogi koji pate od migrene imaju jednu zajedničku stvar – relativno nizak nivo magnezijuma u organizmu.
Rezulati takvih istraživanja podržavaju upotrebu magnezijuma kao jednostavan, siguran, jeftin i dobar način u prevenciji i lečenju migrenske glavobolje. Transdermalna primena magnezijum hlorida pomaže u sprečavanju migrenske glavobolje a ako mora da se spreči intenzivan napad i dramatično stanje onda se se primenjuje intravenska injekcija magnezijuma.
Umasiravanjem i utrljavanjem magnezijum hlorid gela ne možete u potpunosti eliminisati migrensku glavobolju ali postoje dobre šanse da sebi pomognete u smanjenju učestalosti, jačini i trajanju napada.

Mladi i magnezijum

Akademski pritisci, stresni način života, hormonske promene – svi ovi faktori utiču na mlade da imaju veću potrebu za magnezijumom. Moderna loša ishrana kao što je brza hrana, nedostatak fizičkih aktivnosti, preterano konzumiranje šećera, gaziranih pića pa čak i alkohola, čine problem još mnogo, mnogo većim. Činjenica da su zemljišta najčešće siromašna magnezijumom, samim tim i naša hrana, povećavaju stopu depresije, anksioznost, srčanu hipertenziju, gojaznost u detinjstvu, pad imuniteta…
Naglašavamo da se današnja deca u školi, u kući, na ulici, suočavaju sa situacijama povećanog lučenja adrenalina što zahteva više magnezijuma. Potrošnja alkohola kod dece oba pola je takođe u porastu. Alkohol je najveći „lopov“ magnezijuma- utiče na jetru, bubrege i funkcije mozga. Deca zavisnici od alkohola imaju mnogo veće šanse da pate od oštećenja jetre, bolesti srca, depresije i prerane smrti.
Serotonin- hormon sreće- oslanja se na dovoljne zalihe magnezijuma u telu.
Kako možemo najbezbednije i najbrže da nadoknadimo deficite magnezijuma u organizmu?
Transdermalno, nanošenjem gela i utrljavanjem, umasiravanjem na koži ili magnezijum hlorid kupkom koja je jedan prijatan način koji opušta telo i osigurava da se nivoi magnezijuma dopune kroz kožu, zaobilazeći organe za varenje.

Zašto imamo deficit magnezijuma u organizmu

Mnogo ljudi danas zna za blagotvorna dejsva magnezijum hlorida ali je malo onih koji znaju da je najbezbedniji i najbolji način unosa tog dragocenog minerala – kroz kožu. Umasiravanjem i utrljavanjem kroz kožu (transdermalna terapija) izbegava se put kroz probavni sistem. Izbegavamo opterećenje jetre i bubrega, izbegavamo rizik od dijareje. Transdermalnom terapijom se unose minerali u organizam u izvornom obliku i za nekoliko minuta su na raspolaganju celom organizmu.
Magnezijum nije lek. To je esencijalni mineral koji se nalazi u nama, koji trošimo u životnim procesima i koji trebamo ishranom da unosimo da ne bi bili u deficitu. Naši preci su lako mogli da nadoknade potrebe za magnezijumom. Sadašnje voće i povrće ima čak 5 puta manje magnezijuma nego pre nekoliko decenija. Ako su naši preci dnevno pojeli tri jabuke, mi trebamo da pojedemo 15 jabuka da bi uneli istu količinu magnezijuma. Savremeni čovek je u ogromnom deficitu magnezijuma ali se to ne pominje, uglavom se propagira kalcijum i samo kalcijum.
Savremena proizvodnja hrane pomoću veštačkog đubriva, a u novije vreme i kisele kiše, umanjuju nam magnezijum u hrani. Savremena prerada hrane rafinisanjem preotela nam je i ono malo magnezijuma što je biljka uspela da unese u plod. Savremeni način života pun je stresnih situacija koje troše magnezijum iz organizma. Kad sve saberemo primećujemo veliki deficit magnezijuma u organizmu. Ako smo znatno „ispražnjeni” i nedostaje nam magnezijum, najlakši način da se organizam popuni je transdermalna terapija.
Količina kalcijuma u organizmu se ne može posmatrati odvojeno bez uzimanja u obzir drugih minerala, konkretno magnezijuma. U svemu mora postojati ravnoteža, mnogo nečega je nedostatak nečega. Nažalost, u mnogo slučajeva čak i deca pokazuju visoke nivoe ćelijskog kalcijuma. Kalcifikacija može izazvati razne probleme što zavisi od naše individualne biohemije.
Šta se dešava u organizmu sa manjkom magnezijuma?
Depoziti, odnosno gomilanja kalcijuma u zglobovima izazivaju artritis, u krvnim sudovima stvrdnjavaju arterije, nekome stadaju srčani mišići a depoziti u mozgu dovode do senilnosti. Proces kalcifikacije se razvija polako i neprimetno. Može početi još u detinjstvu. Gotovo da nema mekih tkiva u našem telu imunih na kalcifikaciju uključujući i žlezde.
Magnezijum je mineral podmladjivanja (regeneracije) ćelija, tj. stvaranja novih ćelija. Sa starenjem se smanjuje sposobnost tela da apsorbuje magnezijum. Degeneraciju karakteriše akumulacija kalcijuma i gubitak magnezijuma u ćelijama. Naši organi i tkiva kalcifikuju i akumuliraju kalcijum u telu što dovodi do preranog starenja. Transdermalna upotreba magnezijuma je važan deo svakog programa podmlađivanja ćelija i celog tela.
Magnezijum poboljšava gustinu kostiju i smanjuje rizik od osteoporoze, smanjuje fizičku iscrpljenost i stres. Čak i blagi nedostatak magnezijuma može izazvati depresiju, nervozu, agresivnost. Magnezijum ima umirujuće dejstvo na nervni sistem, pomaže kod nesanice, anksioznosti, razdražljivosti, glavobolje, konvulzija. Pomaže u pravilnom varenju proteina, masti i ugljenih hidrata, čime sprečava gojaznost.
Magnezijum hlorid održava kožu blistavom, ublažava znake starosti, smanjuje upale, ubrzava zarastanje rana i povećava hidrataciju ćelija kože. Odličan je dezodorans sa dodatnom prednošću da brzo prodire transdermalno u organizam. Trebamo da se zamislimo šta sve mažemo na našu kožu i kakav je sastav tih krema i ulja.

Psorijaza i magnezijum

Ekcemi, psorijaza ili druge vrste dermatitisa često su izazivači svraba. Dugotrajni uporni svrab kože dovodi u većini slučajeva do češanja do izbezumljenosti.
Češanje razara kožu i povećava rizik od infekcija na duži rok. Psorijaza je najčešće povezana sa alergijskim okidačima, stresom, a ekcem je često prouzrokovan alergijom na hemikalije u hrani. Neravnoteža imunog sistema utiče na razvoj ovog stanja, a okidači su pored stresa i gojaznost, povrede i infekcije kože, pušenje, hladan vazduh, alkoholisanost …
Psorijaza je povezana sa deficitom cinka, magnezijuma i esencijalnim masnim kiselinama i predstavlja visoku toksičnost u telu. Magnezijum ima sposobnost da očisti kožu i detoksikuje ceo epiderm, ali ne neposrednim nanošenjem na zahvaćenim regijama. Udarne doze potapanja nogu u posudi sa toplom vodom i magnezijum hloridom učiniće da joni magnezijuma difundovanjem ubrzo stignu u sve ćelije tela pa i u one zahvaćene psorijazom. Takođe, mesta gde je koža tanja (pazuh, unutrašnja strana ruku, nogu,vrat) skraćuju vreme upijanja i difundovanja magnezijuma u organizam.
Magnezijum hlorid u kombinaciji sa sunčanjem može efikasno da utiče na smanjenje psorijaznih lezija. Do poboljšanja dolazi u većini slučajeva u roku od nekoliko meseci od početka tretmana. Ostale prirodne terapije koje mogu da poboljšaju simptome psorijaze sadrže vitamine, dijetu, bilje i homeopatske lekove.

Sport i magnezijum

Olimpijske igre su najveći sportski događaj na planeti i svaki sportista oseća pritisak pred početak takmičenja i to je razlog zašto su svi u potrazi za nečim što im može dodati neophodni milimetar ili stotinku sekunde u odnosu na konkurente. Sve veći broj lekara i profesionalnih trenera uviđa da je magnezijum nezamenjiv u pomoći optimizacije performansi sportista ali i u ubrzavanju oporavka od umora, pretreniranosti i povreda, što se događa kada se više dana telo forsira do maksimuma.
Nakon intenzivnih treninga pored masaže i utrljavanja magnezijumovog gela mnogi sportisti pribegavaju natapanju tela u kadi sa toplom vodom u koju sipaju magnezijum hlorid, prirodni mineral iz morskih dubina. Pred finalne mečeve, kada je potrebno opuštanje i izbegavanje stresa, od izuzetnog je značaja biti skoncentrisaniji od protivnika, to naročito znaju teniseri i zato koriste blagodeti magnezijumovih kupki. Svaki put kad smo uzbuđeni naše telo koristi magnezijum da se smiri i opusti. Niži nivo magnezijuma je i niži prag za stres, više adrenalina stvara veći gubitak magnezijuma i dovodi ćelije u stanje hronične hiper razdražljivosti.

Srčane bolesti i magnezijum

Zdravlje sluznice (endotela) krvnih sudova je od ključne važnosti za zdravlje kardiovaskularnog sistema. Postoje značajni dokazi da disfunkcija endotela dovodi do ateroskleroze i kasnije do koronarne bolesti. Najupečatljiviji efekat je pronađen u slučaju konzumacije dijetetskih vlakana i unosa magnezijuma i kalijuma te je utvrđeno da je to povezano sa nižim krvnim pritiskom. Autori studije ističu da iako su ishrana i magnezijum važni u prevenciji hipertenzije, njihov efekat je u senci rizika koji nameće gojaznost i preterani unos alkohola. Sve je više dokaza i da magnezijum igra ključnu ulogu i u prevenciji i prestanku srčane aritmije. Mnogi ljudi koriste magnezijum da ublaže bolesti srca i krvnih sudova uključujući i bol u grudima, nepravilan rad srca, visok krvni pritisak. Utvrđeno je, nasuprot tradicionalnom verovanju, da niski nivo magnezijuma utiče na bolesti srca više nego holesterol i zasićene masti.

Transdermalna terapija i magnezijum

Kroz kožu (Transdermalno) unošenje minerala i lekova nije nov metod, hiljadama godina u nazad se čovek lečio raznim melemima, uljima i banjama. Zaobilaženjem stomaka izbegavamo većinu alergijskih stanja, dijareju, promenu strukture unetog minerala ili leka (želudačna tj. hlorovodonična kiselina, enzimi). Ne postoji mogućnost da se predoziramo jer je koža samoregulator nivoa apsorpcije. Kroz kožu savremeni čovek unosi sve i svašta, to se posebno odnosi na kozmetiku, kreme i ulja. Korisnik treba da se zapita da li je spreman da jede svoje kozmetičke proizvode jer kozmetika ulazi u krvorok kroz kožu kao i kad se proguta. Postoji vrlo tolerantna (ili tendenciozna) regulativa za proizvodnju kozmetike tako da ona često sadrži veoma sporne komponente. Slično nam se dešava i sa pijaćom vodom, aditivima u hrani, pastama za zube, lekovima itd, itd…
Magnezijum hlorid nije lek, nije ni složen hemijski proizvod, to je prirodni mineral koji je u najboljem obliku stvoren i podesan za unos i neposrednu upotrebu u organizmu bez ikakve dodatne opreme, zato ga naš metabolički sistem prepoznaje i asimiluje.
Ako želite da unosite dragocene minerale u organizam, a izbegnete probavne probleme i opterećenje bubrega i jetre, onda je najbolji metod transdermalno unošenje (kroz kožu) utrljavanjem i umasiravanjem.

Tromboza i magnezijum

Magnezijum je prirodni mineral bitan za mnoge telesne funkcije od kojih je jedna i regulacija krvnih ugrušaka. Krvni ugrušci su čestice koje se okupljaju da formiraju čep koji sprečava krvarenje (iz zuba, rane, nosa) i pomaže telu da popravi krvne sudove i zaustavi krvarenje. Kada telo postane povređeno, trombociti formiraju zaštitnu barijeru, počinje proces ozdravljenja i koagulacije. Odnos kalcijuma sa magnezijumom je i ovde važan jer dok je kalcijum odgovoran za stvaranje krvnih ugrušaka, magnezijum je odgovoran za njihov raskid.
Problemi mogu nastati sa prekomernim formiranjem ugrušaka u krvnim sudovima. Tromboza dubokih vena opasna je kada komad ugruška, trombna embolija putuje kroz krvotok. Ovo može da izazove infarkt, moždani udar ili oboljenja perifernih artrija. Arterijski krvni ugrušci mogu nastati od naslaga taloga koji se formira duž sluzokože krvnih sudova.
Magnezijum je u stanju da reguliše proces koagulacije inhibicijom kalcijuma. Ovaj odnos minerala je važan u održavanju ravnoteže sistema jer kada je odnos kalcijum – magnezijum ispod 4-1 onda je to uravnoteženje a kada je odnos iznad 4-1 onda je to patološko stanje sa rizikom neosnovanog stvaranja krvnih ugrušaka.

Magnezijum gel cena, Magnezijum iskustva, Magnezijum gel, gde kupiti, Magnezijum ulje u spreju.