Meso

Predavanje prof. Dr. W. Veight u Srbiji

Večeras ću vam pokazati da vaši pradeda i prababa nikada nisu jeli kao vi. Ne zato što su jeli nešto drugo, nego zato što se sama hrana promenila. Moram na početku da vam kažem da sam voleo meso, tako da isti taj bolni put koji ću vam pokazati je onaj put kojim sam ja proputovao. A sada kad gledam unazad, veoma sam srećan zbog promena. Da ste me sreli pre 15 godina izgledao sam prilično različito i nisam imao ni pola energije koju sad imam. Ali, hajde da svoju potragu započnemo ovde. Ovo su glavni oblici raka u svetu. Dakle, kolorektalni i rak prostate su glavni oblici raka kod muškaraca i počinju sa 40‐45 godina sa kolorektalnim kancerom, i sa starenjem ovaj kolorektalni i kancer prostate stalno rastu. Kod žena je slika slična. Naravno, one nemaju prostatu, ali one imaju rak dojke. U 40‐tim godinama rak dojke počinje da bude veliki problem. A onda je najčešći oblik kolorektalnog raka u staračkom dobu. Ovaj kolorekatalni rak je dobar pokazatelj. On je u direktnoj vezi sa uzimanjem mesa. Za Novozelanđane je meso živine kao povrće. Oni su po broju oboljevanja od raka na samom vrhu, a na dnu lestvice su Afričke zemlje i Japan gde ima vrlo malo raka dvanaestopalačnog creva i kolorektalni rak. Kad kuvate meso, ili ga pečete, onda imate određena jedinjenja koja se formiraju – heterociklične kiseline. Ali i benzopireni su isto kancerogene supstance koje se tu formiraju. Jedan pečeni komad mesa može u sebi sadržati mnogo više kancerogenih materija nego cigareta. Naravno, vi jedete i antikancerogene materije tako da se one bore protiv raka koji bi se izazvao. Ali što više ovog jedete, veća je verovatnoća da ćete dobiti rak. U stara vremena, ljudi su jeli sveže povrće iz bašte i neposredno ga jeli na svom stolu. Oni su fizički puno radili, trudili su se da svojom fizičkom snagom što više urade. A mi smo postali «krompiri na kauču», uživamo sedelački način života tako da ne jedemo te zdrave namirnice sa ovima koje nisu tako zdrave. Postoji jedinjenje koje se zove a–alfa–c. I jedan komad kuvane govedine ima 651 mg te supstance. Piletina ima 180 mg. A još jedna supstanca koja se zove IQ (nema veze sa vašom inteligencijom) se u velikim količinama nalazi u ribi. Rizik je zaista velik: rak limfnih žlezda je sa istim takvim rizikom. Na dnu je Japan, a na vrhu su Sjedinjene Države i Novi Zeland. Ovo su studije koje su vršene nad hiljadama ljudi u Sjedinjenim Državama i čak je Svetska zdravstvena organizacija izdala jedan obiman izveštaj o ovoj studiji. Ovde imate dane u sedmici u kojima jedete meso i ako imate meso više od četiri puta sedmično, onda se verovatnoća da ćete dobiti šećernu bolest strahovito uvećava. Ako jedete meso šest puta sedmično, onda imate četiri puta veću verovatnoću da ćete dobiti šećernu bolest nego neko ko ne jede meso. Povećava se verovatnoći da ćete dobiti i rak prostate, i ovarija i svih drugih oblika raka ako jedete meso. U stara vremena ljudi su jeli meso tri puta nedeljno. Ovo što smo do sada govorili odnosilo se na ono sa čime su deka i baka morali da se suočavaju. A ono sa čim se sad suočavamo jeste ono sa čim se oni nikada nisu morali da pozabave, a to je savremeni način za gajenje životinja za ishranu. Vidite, danas su životinje one koje se upotrebljavaju za hranu. Ovo sam istraživanje radio na mnogim mestima i mogu vam reći da zemlje trećeg sveta koriste isto ove tehnike za gajenje životinja. Način na koji se dobijaju životinje za ljudsku ishranu je postala nauka danas. To je nauka koju pokreće profit. I kad se razmišlja o tome čime će se hraniti životinje, to nije ni nalik ničemu onom što smo imali u prošlosti. Dana ovim životinjama dajemo životinjske belančevine, jer je teorija da ih belančevine životinjskog porekla čine da
brže rastu. Mi želimo da dobijemo najjeftinije belančevine. Životinjama se daju druge uginule životinje, to suone životinje koje su odbijene na klanici, zatim se one melju i sve ono što otpada kao npr. rogovi, papci, sve to ide u tu smesu, tako da sve one bolesne životinje koje nisu mogle da prođu proces na klanici se melju i daju se drugim životinjama kao hrana. I to je deo životinjske ishrane. U mnogim zemljama imaju traktore koji sakupljaju životinje koje su ubijene na auto‐putevima i onda se one melju i dodaju i to ulazi u životinjsku ishranu. I naravno, vrlo važan deo životinjske hrane je i riblje brašno. Sva ona peraja, glava i ostali delovi od ribe, i sve one «neželjene» ribe koje su izvađene mrežom a nisu za ishranu. Dakle, dodaju se kosti i krv sa živinarskih farmi sve ono što se inače čisti. To je sad lepa reč za nešto što i nije tako lepo ‐ dakle, ono perje i kreste što se sigurno nikome ne bi dalo u ishrani. To se sve osuši, samelje i opet se daje pilićima za ishranu. Jer istog je materijala kao i vaš nokat: ima kerotonina, belančevine. Naravno da pile sada ne može da svari svoje pero. Onda se dodaje jedan enzim koji pomaže da se to pero ipak svari. To što pile ima unutrašnje krvarenje zbog tog enzima, to i nije baš tako važno. Sve ono što bi se opralo sa živinarske frme se nalazi u tom lancu ishrane. Urea, jer je ideja da će tu uričnu kiselinu bakterije u probavi pretvoriti nazad u one korisne kiseline. A takođe i petrohemijski nus–produkti su dodati ovoj ishrani. Sada životinje dobijaju mnogo proteina životinjskog porekla. Zanimljivo je da ove belančevine životinjskog porekla izazivaju kiselu reakciju, a ona se može neutralisati kalcijumom iz kostiju. Kao što sam rekao, proizvodi životinjskog porekla će pre izazivati kiselu nego alkalnu reakciju. Imamo za primer kiselost hrane, tu je miliekvivalent za 100 g. Ribe proizvode 7.9 ove kisele reakciju, a hleb koji je biljnog porekla proizveće samo pola. A čim je brašno rafinisano, ni ono nije baš tako bezazleno. A kad je meso u pitanju, onda je to 9.5. A hrana koja najviše izaziva kiselost je kačkavalj. Dame, za vas je ovo loša vest! Osteoporoza je izazvana, kažu naučni časopisi, suvišnim belančevinama životinjskog porekla. I mnogao bih da vam pokažem na stotine naučnih časopisa koji ovo tvrde. I mi smo sami na univerzitetu vršili ovakva istraživanja. I koje će to belančevine izazvati: biljnog ili životinjskog porekla? Životinjskog porekla. To su činjenice, nemojte biti ljuti na mene, iznosim vam samo ono što je stvarnost.

Pre nekoliko godina bili smo uključeni u jedan istraživački projekat gde su se farmeri žalili da njihove ovce imaju krive noge. Ne bi niko voleo da gaji ovce sa krivim nogama. Pogotovo ako je u pitanju ovan predvodnik stada, on je veoma skup, i kad takav ovan izađe iz tora sa krivim nogama, neće postići dobru cenu. Hranili su ih na uobičajan način: ribljim brašnom i svim onim mrtvim samlevenim delovima i mi smo odmah rekli: «To su belančevine životinjskog porekla». A oni su rekli: «Vi ste ludi!». «Hajde da to ispitamo», rekao sam ja. Da li mislite da bi vlada to mogla da podupre sredstvima, da odobri fondove? Ne, ne. Tako da smo mi to finansirali iz svog fonda. Uzeli smo ovce, uzeli smo jagnjad 100 dana stara, podelili ih u pet grupa i počeli da ih hranimo onako kako bi trebalo da se te životinje hrane i onako kako ih industrija hrani. Prva grupa je dobila potpuno biljnu hranu u kojoj je sadržaj belančevina bio 12%. To bi bilo isto kao kad bi ovce same išle na pašu i pronašledetelinu. To je ona prava «dedina ovca». Uzeli smo tu istu ovcu i dali joj 3% belančevine životinjskog porekla.Sledećoj grupi 5% belančevina životinjskog porekla. Sledećoj grupi 8% belančevina životinjskog porekla. I to jedovelo do sadržaja belančevina od 20% od kojih je samo 8% bilo belančevina životinjskog porekla. Onda smo uzeli drugu grupu i dodali joj 8% biljnih belančevina. Možda ćete neki od vas biti rastuženi onim što ćete videti.

To su bile životinje koje bi bile hranjene na drugi način. Industrija daje 35% belančevina životinjskog porekla. Mi smo došli samo do 20%. Ovde je 12% biljnih belančevina i što smo više belančevina životinjskog porekla dodavali, to su bile krivlje noge. Zašto? Zato što životinja brzo raste, ali su noge dekalcificirane i onde se same saviju. Pogledajmo životinju koja je rasla samo na biljnim belančevinama: izgleda kao dedina ovca. Mogla bi da ide na takmičenje u pravilnom obliku nogu. Plus 5%. Pogledajte deformitete na papcima i kako se nogepočinju savijati. Pogledajte 8%. Ovo je sada tako deformisana ovca da ne može da hoda kako treba. Postoji još jedna zanimljivost: uzimali smo uzore mokraće i fecesa svaki dan i jedini način da se to obavi je bio da se stave rukavice i da se uzme feces. Jer ako uzmete sa poda onda ćete uzeti nešto što će imati i mokraću preko toga. I znate šta je zanimljivo: onoj ovci koja je hranjena biljnim belančevinama, mogli ste da se okrenete i da kažete: «Ovčice, okreni se!». I uzeli ste joj uzorak. Otišli ste drugoj koja je imala životinjsku belančevinu i ona vas je gledala «strogo». Ako ste pokušavali da uzmete uzorak od one koja je imala 8% belančevina životinjskog porekla nikad niste smeli sami da odete zato što bi vas ona napala. Što su više belančevina životinjskog porekla dobijale, to su bile agresivnije. Kada je analizirana kost, što više belančevine životinjskog porekla je dodato, odnos kalcijuma i fosfora u kostima se menjao, tako da se kost krivila i smanjivao se procenat kalcijum‐fosfora u kostima.Sada vas možda zanima šta je sa onim upoređenjem 20% naspram 20%. Oni koji su primili 8% belančevina životinjskog porekla (to su one grupe sa 20% prema 20% belančevina, samo što je prva grupa iz izvora životinjskog porekla, a druga biljnog), vidite da su izgubile one životinje na životinjskim belančevinama dva puta više kalcijuma u kostima od onih koje su bile na biljnim belančevinama. Sledeća činjenica nas je zaista zapanjila: ispitivani su minirali u kostima. Kosti životinja koje su jele biljne belančevine bile su tvrđe od životinja koje su jele belančevine životinjskog porekla. Naravno, životinje koje su uzimale belančevineživotinjskog porekla imale su krive noge. Ove životinje nisu imale ni kalcijuma u kostima. Šta se, ustvari, ispituje kad se ide na ispitivanje kostiju? Oni ispituju gustinu kostiju. Ali, gustina materije kosti nije dobar pokazatelja koliko su jake vaše kosti. Odgovor je sledeći: loš odnos kalcijuma i fosfora potiče od uzimanja belančevina životinjskog porekla. Onda ćete reći: «Ovo važi za ovce, a ne i za nas ljude». Ovce ne bi trebalo dauzimaju belančevine životinjskog porekla, ali na to ću se vratiti.
Ovo je istorijska studija. Neću ići u tehničke detalje, ali da pogledamo samo jedan grafikon: ovcama smo dali tetraciklin i nakon deset dana opet tetraciklin, i tako ste mogli tačno da ustanovite rast kostiju za narednih deset dana. Ovde se vidi da su one koje su uzimale belančevine biljnog porekla imale izvanredno formiranje kostiju, baš kako treba.

Ovde je jedna publikacija u američkom časopisu o biljnoj ishrani. A sada se bavimo ljudima, ne ovcama.
Belančevine iz mlečnih proizvoda povećavaju gubitak koštane mase. Žene koje su koristile veću količinu životinjskih belančevina na račun biljnih 3,8%, imale su četiri puta veći rizik preloma kostiju. Dame, ako želite da izbegnete osteoporozu ne koristite životinjske belančevine. Osteoporoza košta puno novca (6 milijardi maraka u Nemačkoj). Sigurno ne želite kosti koje su pune rupa. Ako želite da izbegnete osteoporozu, potrebno vam je vežbanja. Samo malo vežbanja bolje je nego uopšte ne vežbati. Što više životinjskih belančevina koristite, to je gore po vas. Videli ste da sve ove grozne stvari daju životinjama, i to su materije koje stimulišu hormone za rast tako da ih hrane antibioticima, probiotičkim materijama i svim vrstama hemikalija. Strah u lancu hrane! Dioksin, jedan strašan otrov u lancu ishrane se pojavio u Belgiji i izazvao priličnu paniku. I zbog savremenog načina gajenja životinja za ishranu imate velike infekcije. Zbog toga smo radili jedno istraživanje na pilićima. Da vidimo kakav se rizik u tome krije za vas i za mene. Uzmimo primer pileta koje jedobijalo standardnu industrijsku hranu za piliće. Pronašli smo mnogo izobličenih nogu zbog deklalsifikacije ikao što taj magazin tvrdi, ovi pilići su «teški» za žvakanje. A takođe su bogati virusima koji mogu dovesti dozapaljenja moždane opne. Lekovi koje su im dati su vrlo raznoliki. Savremena industrija mesa se usmerava prema sledećoj formuli: delta H (totalna energija, hrana koju dobijaju), je jednaka delta F (rast) plus T delta S (sve drugo što pile radi, kretanje, termoregulacija, imuni sistem). Industrija je zainteresovana samo za rast, tako da bi prvo povećali, ovo drugo treba da smanje. Lako! «Pile, ne smeš da se krećeš. Napravićemo ti temperaturu koja ti savršeno odgovara. Borićemo se za tebe protiv bolesti: evo ti antibiotici. Ovde ćemo tvoju hranu učini što jeftinijom, a onda ćemo učiniti da se tvoj organizam može izboriti sa đubretom koje ti dajemo». Stavljaju ih u kaveze da ne mogu da se kreću. Ali to nije zdravo, tako da se razvije čitav niz problema kod tih žviotinja. Među farmerima u Japanu širio se encefalitis – zapaljenje moždane opne i to je smrtonosna bolest. A Malezija je zbog te bolesti morala da poubija sve svinje u svoj zemlji. Čak su poslali vojsku da to uradi. Medicinski svet kaže da transplantanti sa svinjama treba da budu zabranjeni. Čak ni zalisci na srcu ne smeju da budu presađeni, zato što mogu da budu nosioci encefalitisa i od toga možete umreti. I sve do sredine 80‐tih bilo je veliko povećanje infektivnih bolesti. Odakle to potiče? Od antibiotika. Zato što bakterije postaju rezistentne na antibiotike. Onda ona tragedija u Japanu – deca umiru. Deca su se otrovala hranom. Povraćala su i onda su im doktori jednostavno dali antibiotike i poslali ih kući. A onda, za nekoliko dana, došlo je na hiljade dece u bolnicu. Ležali su po podu jer nije bilo dovoljno kreveta i po hodnicima bolnica. I pošto je epidemija izbila po celom svetu, farmeri su rekli da je to došlo iz medicinske branše. Oni daju te velike doze antibiotika. A medicinski radnici su rekli da je to došlo iz farmerskih izvora. I onda su se kao ludi borili jedni protiv drugih.

Mi smo, na našem univerzitetu odlučili da rešimo ovaj problem. Tako je ozbiljan problem nastao da je časopis «Špigl» objavio sliku jaja koja su bila u mrtvačkom sanduku. Od tada je potekao zakon u nekim zemljama da ne možete kupiti u restoranu sirovo jaje, ako prethodno nije dobro skuvano. A evo šta smo mi uradili: mi smo pretpostavili da može da se odredi da li bolest potiče od farmera ili iz medicinskih izvora. Ako je bolest iz medicinskih izvora, onda će ljudi imati te bakterije u sebi koje su otporne. A ako potiče od farmera, onda će životinje na farmama imati rezistentne bakterije. Otišli smo u klanicu i dok su farmeri dovodili stada u klanicu, mi smo uzimali uzorke. Onda smo ih nosii u laboratoriju i analizirali. I onda smo to meso koje je dobijeno u klanici pratili sve do prodavnice u supermarketu. U radnji ima ljudi koji rade sa tim mesom. Tu su i bakterije koje ljudi pridodaju mesu. Logika je bila ovakva: ako je prisustvo rezistentnih bakterija bilo visoko u klanici, onda je bolest došla sa farme. A ako je prisustvo rezistentnih bakterija visoko u supermarketu, onda su to dodali ljudi koji rade sa mesom. I šta smo pronašli? Pronašli smo da je to poteklo sa farme. Da li su farmeri bili ljuti na nas? I to još kako. Šta to znači, u stvari? Pogledajte, kod pilića ste pronašli tri različite vrste antibiotika a kod govedine dva bilo koji uzorka da ste uzeli, u bilo kom supermarketu. Mi smo analizirali i koliko. Pronašli smo da sadrže 16‐20 puta veće količine antibiotika nego što je internacionalnim propisima dozvoljeno. Proveravali smo literaturu i došli do zaključka da je skoro isto sa svakom zemljom na svetu. Ako jedete meso, i ste stalno na antibioticima. Pratili smo razvoj životinja i sve životinje kojima su davani antibiotici imale su uvećano srce. I sad, dobijete jednu infekciju i doktor vam prepiše antibiotik. I on ne deluje. Ali, vaše bakterije u probavnom sistemu bivaju ubijene od tih antibiotika i sad vi pojedete jaje sa salmonelom ili popijete čašu mleka, a loša je vest što one loše bakterije prežive pasterizaciju, i onda se te loše bakterije razmnože u všemstolmaku i onda ste bolesni i imate dijareju. I šta vam doktor daje? Opet antibiotik. Ali pošto ta bakterijapotiče sa farme ona je rezistentna i ima otpornost prema antibiotiku. I šta će ona onda reći antibiotiku? «Ne možeš mi ništa!». Tako da danas imamo ubice oko sebe. Onda ljudi kažu: «Počeću da jedem egzotična mesa, počeću da jedem nojeve i gemove». Ali u tim mesima imate ebolu kao problem koji se pojavljuje.

Riblje meso

Čuo sam već: «Nemojte reći da je riba loša»! Hajde da počnemo da razmatramo to pitanje koje se tiče ribe. Koliko je danas riba dobra? Svi znate da je danas voda zagađena tako da ne možete da plivata na nekim plažama. A onda, tu je ne mali problem biološkog uvećanja. Što idete više u lancu ishrane koncentracija toksina se uvećava. Ako uzmete DDT rastvoren u okeanskoj vodi on je u vrlo maloj koncentraciji. Ali kada dođete do ribe preko planktona i ostalog, koncentracija je milionima puta uvećana. Ptice koje jedu ribe imaju vrlo visoku koncentraciju, tako da kad legu jaja, pošto nemaju dovoljno jaku ljusku, odmah se razbiju. Morski lavovi imaju isti problem zbog te koncentracije. Na nekim mestima na desetine hiljada njih umre u jednom danu. Pronađeno je da ove životinje, u stvari, umiru od zapaljenja pluća. Ali, zašto su dobile zapaljenje pluća? Onda su analizirali celu situaciju i došli do otova koji se zove TBT. To je toksin koji se dodaje farbi kojom se farbaju korita naftnih tankera da školjke ne bi rasle na njima. Taj otrov u boji je dozvoljen samo za tankere koji prevoze naftu i ni za jedan drugi brod. Svi drugi brodovi bi trebali da se čiste od tih školjki ručno. Koncentracija ovog otrova u morskoj vodi je tako niska da skoro ne može da se izmeri. Ali je u masnoći ovih morskih lavova pedeset prema milion u masnom tkivu. Recimo da dan–dva oni ne love ribu. I ovi morski lavovi tada troše svoju masnoću iz tela. A onda TBT ulazi u krvotok. I imuni sistem padne i od toga dobijaju zapaljenje pluća i oni tada umiru. Kada vi imate groznicu vi tada koristite energiju iz masnog tkiva. Zašto mi dobijamo danas tako mnogo bolesti pluća? Ako jedemo ribu, mi jedemo isto ono što jedu i morski lavovi. I vi u svojoj masnoći u telu imate iste otrove. Ali, reći ćete: «Treba mi riba zato što je bogata omega trimasnim kiselinama koje su korisne. I kažu vam da to treba da dobijete iz ribe! Da li je baš tako? Prvo, dobijate visok sadržaj holesterola. Vidite da haringino ulje ima više holesterola nego govedina. Tako je i sa sardininim uljem i uljem iz jetre nekih riba tako da dobijate holesterol iz riba. Da, omega tri su dobre za vas, one pomažu da se smanji lepljivost krvnih ćelija koje se bore protiv bolesti, one smanjuju krvni pritisak, sve vrste poboljšanja za bolesti srca i one mogu da pomognu da se sve ove bolesti spreče: kožne, nervne i druge.

Zato vam treba omega tri. Ali, da li vam je to potrebno baš iz ribe? Omega tri masne kiseline iz ribe je izopentanoična kiselina. Ne mora da se neophodno dobije iz ribe. Ona naročito utiče na zgrušavanje krvi. Tako da želite da imate to, ali ako toga imate previše, onda ste u rizičnoj grupi da dobijete moždani udar, i trombrozu – začepljenje vena. Zanimljivo je da životinje koje jedu samo biljnu hranu nikad nemaju šlog ili trombozu. U biljkama ćete naći lfalinoleičnu kiselinu. A nećete naći ezopantenoičnu kiselinu. Ali, ovde imate sve enzime koji su neophodni da se ona pretvori u tu kiselinu. Ako dobijate omega tri iz bilja proizvešćete pomoću enzima dovoljno ove ezopantenoične kiseline koja vam je neophodna, ali je nikada nećete imati previše. Dobijte omega tri iz bilja.Dobićete to iz krompira, repe, ali najbogatiji izvor su laneno seme. Zato sam vam rekao na prvom predavanju da puno koristite laneno seme. Vidim da imate predivne orahe, koristite to u svojoj ishrani. Nije vam neophodno da to dobijete iz riba, možete to dobiti iz badema, oraha. A sada da progovorimo o Eskimima. Oni su živeli na na nezagađenom prostoru, ali naučnici kažu da su sada oni zagađeni pesticidima i raznim drugim hemijskim jedinjenjima i otrovima, a to se zbiva zbog akumulacije otrova u ribama. Mnoge ribe koje danas uhvatimo imaju tumore i nauka kaže da se kod riba dramatično povećavaju paraziti. Svakog dana se javljaju paraziti sa kojima se do sada nikada nismo bavili.